Debata: Članak za diskusiju
Ko ima koristi od toga da vi ostanete dijabetičar?
Dijabetes tipa 2 je bolest sa kojom žive milioni ljudi – i od koje bi mnogi mogli biti slobodni. Istraživanje pokazuje da je remisija moguća kroz gubitak težine i promenu načina života. Ipak, briga o tome nije na provom mestu nikom. Pitanje je: Zašto? I ko ima koristi od toga da i dalje budete bolesni?
Ukratko ko, zasto i kako gubi u remisiji?
Farmaceutske kompanije – gube mesečni prihod
Domovi zdravlja i bolnice – primaju manje nadoknade za manje poseta (tako je u Svedskoj, ne mogu da garantujem za druge drzave)
Investitori i akcionari – vide smanjeni rast u segmentu dijabetesa
Osiguravajuća društva – gube kontrolu nad hroničnim rizičnim grupama
Politicke partije ––
Prehrambena industrija –
Oligarhija –
Pojedinci –
Ko jos da li bi pacijenti imali nesto da izgube –
Drzava –gubi poreze
Politicke partije –
Prehrambena industrija – insd hrana
Oligarhija – gube kontrolu nad hroničnim rizičnim grupama
Ko gubi ako se tip 2 dijabetes širi remisijom
- Farmaceutske kompanije – gube stalne mesečne prihode od lekova, senzora, insulina i pratećih proizvoda.
- Investitori i akcionari – trpi rast i profit u “dijabetes segmentu”, što utiče na čitave portfelje i berzanske vrednosti.
- Prehrambena industrija – manja potrošnja ultra-procesirane hrane, šećera i pića ruši prodaju i marže.
- Političari na vlasti – gube podršku moćnih lobija i donatora, a remisija ruši narativ o “neizlečivoj hroničnoj bolesti”.
- Domovi zdravlja i bolnice – manje poseta i manji prihodi po pacijentu u sistemima gde finansiranje zavisi od obima lečenja.
- Osiguravajuća društva – gube deo kontrole nad velikom, stabilnom grupom “hroničnih” osiguranika.
- Finansijska oligarhija – sistemski gubitak moći jer zdrav čovek ne troši na lekove, brzu hranu, doplate i “instant rešenja”.
- Država (kratkoročno) – manji prihodi od poreza i PDV-a iz farmaceutske i prehrambene industrije.
- Pojedinci koji žive od sistema bolesti – konsultanti, promotori, influenseri “dijabetičkih rešenja”.
- Pacijenti – gube jedino iluziju da su “osuđeni” na bolest; u stvarnosti, oni jedini istinski dobijaju.
Farmaceutska industrija
Farmaceutska industrija – tržište od milijardu dolara.
Dijabetes tipa 2 je jedna od najprofitabilnijih bolesti na svetu:
Globalno tržište lekova za dijabetes: preko 600 milijardi kruna godišnje
Mnogi pacijenti su na doživotnom lečenju – često decenijama
Što više ljudi ima dijagnozu – veće je tržište. Remisija znači da pacijent prestaje da kupuje lekove. Nije isplativo.
Zdravstvo
Zašto se zdravstvo ne fokusira na remisiju?
Iako studije kao što su DiRECT i ARIADNE pokazuju da je remisija potpuno moguća za preko 50% pacijenata, ne nudi mnogo centara strukturirane programe koji obuhvataju i sirenje znanja i mentalnu podrsku.
Razlozi:
Preventivne mere su kratkoročno skupe – ali dugoročno štede novac. medjutim pre svega vlada i politicari ne brinu mnogo sta ce biti sutra, vec koliko novca ulazi sad u kasu da bi podrzali svoje kampanje.
Podrška životnom stilu zahteva vreme, osoblje i obuku, a to kosta.
Remisija nije merljiv cilj lecenja sa strane trenutne isplativosti – i to je razlog vise da bude vas životni cilj
Sistem je napravljen za lečenje medikamentima i operacijama – ne za zivotne promene, ne za sprecavanje bolesti. Svi znamo da je bolje spreciti nego leciti ali niko se ne pridrzava toga. Cak i sami pacijenti najvise od svih zanemaruju ovo. Jer remisija je rad na sebi.
Pacijent u remisiji je pacijent koji više ne koristi zdrvstvo i negu. To je sistemski problem.
Šta je potrebno za promenu?
Nacionalna strategija za remisiju – kao u UK
Podsticaji za zdravstvenu zaštitu da nagrađuju zdravstvene dobitke, a ne samo tretmane
Obuka osoblja za medicinu načina života i promene ponašanja
Programi podrške poput Feniks Dijete – koji pokazuju da je remisija moguća uz pravilnu strukturu
Završne reči: Zdravlje nije uvek isplativo – ali je ulaganje u zdravlje jedino ispravno i jedino moguce resenje na duze staze.
Vreme je da postavimo pitanje: da li želimo da pacijente ozdrave – ili pacijente koji nastavljaju da koriste lekove i negu dozivotno? Dijabetes tipa 2 nije uvek hroničan, to vec znamo decenijama. Ali sve dok sistem ima koristi od vaše bolesti, remisija će biti izuzetak – a ne pravo.
Vi niste sami i jedini problem. Problem je sistem i model. Ali sistem u skorije vreme nece da vam resi problem, moracete sami.
Mnogi o ovome izbegavaju da govore. Naravno jer su u pitanju njihovi ekonomski interesi. Hajde da ovo pitanje jos jednom podelimo na nekoliko slojeva: prehrambena industrija, farmaceutska industrija, država i prećutna veza između njih.
Prehrambena industrija – deo problema?
Prehrambene kompanije imaju dvostruko lice:
S jedne strane, kažu da žele da promovišu javno zdravlje.
S druge strane, zarađuju od prerađene, jeftine, procesuirane hrane koja izaziva zavisnost – što doprinosi gojaznosti i dijabetesu tipa 2
Primer: Šećer, trans masti, aditivi i brzi ugljeni hidrati su jeftini za proizvodnju i obezbeđuju visoku maržu.
Mnogi proizvodi se prodaju kao “zdravi” – ali sadrže minimalnu nutritivnu vrednost, maksimalnu stimulaciju ukusa da bismo sto vise kupovali, i prazne kalorije.
Prehrambene kompanije vrlo cesto sponzorišu istraživanja – koja mogu uticati na rezultate i ugađati poruku. Znamo da odgovor mnogo zavisi od nacina kako je pitanje postavljeno.
Nije slučajno da ista kompanija koja prodaje žitarice za doručak prodaje i grickalice pogodne za razvoj dijabetesa. Gotovo da je pravilo.
Farmaceutska industrija
Farmaceutska industrija – hronična bolest je i hronična zarada
Dijabetes tipa 2 je zlatni rudnik za farmaceutske kompanije:
GLP-1 lekovi kao što su Vegovi i Mounjaro koštaju hiljade kruna mesečno
Lečenje je često doživotno – stvarajući konstantni i zagarantovni prihod
Remisija znači da pacijent prestaje da kupuje – što je ekonomski nepoželjno
Zdrav pacijent je izgubljena mušterija.
Država i politika
Država i politika – zašto se ništa ne dešava? Drzava bi imala ogromne koristi da ulozi u remisiju i sprecavanje svih bolesti. Problem je u tome sto bi korist dosla u buducnosti a trenutno bi bilo samo ulaganje.
Iako je remisija moguća kroz ishranu i način života, država ne ulaže u široke i sveobuhvtne programe koji bi to podrzali. Zašto?
Mogući uzroci:
Kratkoročna ekonomija – preventivna nega košta sada, a štedi kasnije.
Inercija sistema – briga je izgrađena za lečenje, a ne za promenu zivotnog stila. Pa ne ulazu mnogo ni u psihijatriju, a kamoli u debljinu. Osim toga mnogi misle da je pojedinac sam kriv za svoje stanje i da treba sam da snosi odgovornost.
Pritisak lobija – prehrambena i farmaceutska industrija ima jake kanale uticaja
Politički strah – izazivanje velikih igrača lobista i oligarha može koštati glasove i resurse.
Primer: Nacionalni registar dijabetesa (Nationella Diabetesregistret – NDR) rizikuje da izgubi svoju funkciju zbog smanjenog finansiranja od strane države i regiona, iako je jedan od najvažnijih alata za praćenje i poboljšanje.
OLIGARHIJA
Oligarhija – kada industrije tiho sarađuju
Sad smo u nečem dubljem: oligarhijskoj strukturi, gde nekoliko aktera kontroliše nekoliko nivoa:
Problem stvara prehrambena industrija nudeci nam procesuiranu hranu.
Farmaceutska industrija leči simptome a ne sprecava i uklanja uzroke.
Država reguliše – ali često zavisi od poreskih prihoda, poslova i investicija ovih aktera
Na medije utiču prihodi od reklama iste kompanije
Naucna istraživanja su sponzorisana – što može uticati na ono što se proučava i na odgovor.
U Švedskoj je nezakonito da lekari dobijaju bonuse, provizije ili druge lične beneficije od farmaceutskih kompanija kako bi promovisali prodaju određenih lekova, uključujući lekove za mršavljenje. Ovo je regulisano Uredbom o lekovima (2008:150) i Zakonom o zdravstvu i medicinskim uslugama (2017:30), kao i etičkim smernicama Švedskog medicinskog udruženja. Medjutim to se ipak desava.
Dokazi i prijave o neprikladnoj saradnji:
Registar transparentnosti: Po zakonu, ciljni dobavljači farmaceutskih proizvoda prijavljuju sva plaćanja i poklone zdravstvenom osoblju u javnom registru (npr. Fass.se ili LIF-ov registar transparentnosti). Tamo možete videti da li su lekari plaćeni za predavanja, putovanja ili konsultacije – ali ne i za direktnu prodaju.
Primer: Doktor je možda dobio nadoknadu za održavanje kursa o gojaznosti, ali tu se gotovo uvek radi o propagiranju za više lekova protiv gojaznosti, a ne za promenu zivotnog stila i jacanju mentalne snage.
Revizije i skandali:
U mnogim zemljama (npr. SAD) otkriveno je da su farmaceutske kompanije davale lekarima „mito“ ili poklon, bakšiš, proviziju, kredit, avans, razni su nacini da nazovupodkupljivanje, podmicivanje, korupciju, davanje poklona i casti u svrhu uticaja. U Švedskoj su takvi slučajevi neobični, ali ne i nemogući.
U 2018. godini, nekoliko švedskih lekara je pod istragom zbog primanja skupih poklona od farmaceutskih kompanija, što je dovelo do strožih pravila.
Indirektni uticaj: Na doktore mogu uticati:
Sponzorisane studije: Kompanije finansiraju istraživanje koje koristi njihovom leku.
Informativni materijali: Farmaceutske kompanije često objavljuju „obrazovne materijale“ koji mogu biti pristrasni.
Rezime:
Direktan bonus za prodaju? Ne – zabranjeno je i izuzetno retko u Švedskoj.
Indirektan uticaj? Da, kroz obrazovanje, sponzorstvo i umrežavanje.
Želite da proverite? Proverite registre transparentnosti ili zatražite informacije o saradnji lekara.
Izvori:
Läkemedelsverket
Sveriges Läkarförbunds etiska riktlinjer
LIF (Läkemedelsindustriföreningen)
Farmaceutski skandali i korupcija na globalnom nivou
Postoji mnogo slučajeva visokog profila u kojima su farmaceutske kompanije podmićivale lekare, vlasti ili skrivale neželjene efekte kako bi maksimizirale prodaju lekova. Evo samo nekoliko od većih skandala:
1. OxyContin (Purdue Pharma) – Opioidna kriza u Sjedinjenim Državama
Šta se desilo? Purdue Pharma (u vlasništvu porodice Sackler) reklamirao je lek protiv bolova OkiContin kao „manje zavisan“ iako su znali da je izuzetno zavisan.
Metode:
Podmićivanje lekara: Kompanija je platila lekarima da napišu još recepata.
Zavaravanje regulatora: Koristili su obmanjujuće istraživanje da bi dobili odobrenje.
Posledice:
Stotine hiljada smrtnih slučajeva zbog predoziranja opioidima.
Purdue Pharma je tužena i bankrotirala (2020).
Porodici Sackler je naloženo da plati odštetu od 6 milijardi dolara.
2. Viokk (Merck) – Rizik od srčanog udara skriven
Šta se desilo? Lijek protiv bolova Viokk (za osteoartritis) povećao je rizik od srčanog udara, ali Merck je sakrio podatke.
Metode:
Ignorisana upozorenja: Interno su znali za rizike, ali su ipak prodavali lek.
Pretnja naučnicima: Kompanija je napala naučnike koji su upozorili.
Posledice:
60.000+ smrtnih slučajeva (procena).
Merck je morao da plati 4,85 milijardi dolara odštete.
3. Aripiprazol (Abilifi) – Ilegalni marketing
Šta se desilo? Lek Abilifaj (za šizofreniju) je ilegalno plasiran na tržište za depresiju, demenciju i decu iako nije odobren.
Metode:
Plaćeni lekari: Kompanija je davala „naknade za konsultante“ lekarima koji su prepisali više.
Falsifikovane studije: Izbegavajte prijavljivanje neželjenih efekata kao što je zavisnost od kockanja.
Posledice:
Bristol-Miers Skuibb kažnjen je sa 515 miliona dolara.
4. Epipen (Milan) – Poskupljenja i mito
Šta se desilo? Milan je podigao cenu EpiPen-a (za alergijski šok) za 500% bez objašnjenja.
Metode:
Podmićite škole i doktore: Plaćeno da dobijete prioritet EpiPen-a.
Izbegnuta konkurencija: Plaćeno za odlaganje generičkih alternativa.
Posledice:
Milan je bio kritikovan, ali je izbegao veliku kaznu (zbog slabih zakona).
5. Acthar Gel (Mallinckrodt) – Korumpirane cene
Šta se desilo? Malinckrodt je podigao cenu Acthar Gela (za retke bolesti) sa 40 na 40.000 dolara po dozi.
Metode:
Plaćeni lekari: Da propisuju skupe tretmane.
Kupljeni konkurenti: Da bi se izbegle jeftinije alternative.
Posledice:
Kompaniji je naloženo da plati 100 miliona dolara kazne.
6. Sovaldi (Gilead) – Podizanje cena za hepatitis C
Šta se desilo? Sovaldi (za hepatitis C) je prodat za 84.000 dolara za jedan tretman uprkos tome što je proizvodnja koštala 1 dolar po dozi.
Metode:
Manipulacija patentima: sprečavanje generičkih alternativa.
Lobiranje: Plaćeni političari da blokiraju regulaciju cena.
Posledice:
Zdravstveni sistemi u Evropi/SAD imali su velike troškove.
7. Neurontin (Pfizer) – Ilegalni marketing
Šta se desilo? Neurontin (za epilepsiju) je ilegalno prodavan za bol, migrenu i anksioznost.
Metode:
Falsifikovane studije: Pfizer je platio istraživanje koje je podržalo netačnu upotrebu.
Plaćeni lekari: Da prepisuju lek za neproverene svrhe.
Posledice:
Pfizer je kažnjen sa 430 miliona dolara.
Rezime: Uobičajene metode korupcije
Mito lekarima – “Konsultantski honorari”, putovanja, provizije.
Skriveni neželjeni efekti – Zadržava podatke o rizicima.
Ilegalni marketing – gura lekove za neproverene upotrebe.
Manipulacija patentima – Održava visoke cene blokiranjem generičkih lekova.
Švedska protiv SAD/Evrope
U Sjedinjenim Državama korupcija je raširenija zbog privatizovane brige i slabije regulative.
U EU/Švedskoj postoje stroži zakoni, ali su otkriveni manji skandali (npr. Lundbeck i antidepresivi).
Želite više informacija o konkretnom slučaju, potrazite sami na internetu.